Dan pobede
Dan pobede obeležava se 9. maja kao sećanje na pobedu nad fašizmom u Drugom svetskom ratu. Iako je formalno državni praznik (Član 1a Zakona o državnim i drugim praznicima), po Članu 3 istog zakona praznuje se radno — nije neradni dan za zaposlene. Datum se obeležava državnim ceremonijama i polaganjem venaca.
Pravna referenca: Član 1a, Član 3
Pravna osnova — državni praznik koji se obeležava radno
Dan pobede je u Republici Srbiji uređen kombinacijom dva člana zakona:
- Član 1a ga navodi kao državni praznik;
- Član 3 propisuje da se obeležava radno — nije neradni dan.
Ovaj dvojni status je zakonski redak — Dan pobede je jedini „pravi” državni praznik u Srbiji koji se obeležava radno (ostali, kao Sveti Sava i Vidovdan, klasifikovani su kao spomeni po Članu 5). Razlog je politička i istorijska osetljivost datuma — zakon priznaje istorijski značaj ali ne daje pravo na odsustvo s rada.
Pošto nije neradni, pravilo prenosa po Članu 3a se ne primenjuje. U 2026. Dan pobede pada u subotu; u 2027. u nedelju — ali u oba slučaja datum je radno, samo se ne radi jer je vikend.
Istorijski kontekst — 9. maj 1945.
9. maj 1945. godine je datum kada je u Berlinu potpisana bezuslovna predaja nacističke Nemačke pred predstavnicima Saveza Sovjetskih Republika, Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i Francuske. Po sovjetskom (a danas ruskom) protokolu, predaja je potpisana 8. maja u 22:43 po srednjeevropskom vremenu, što je već bio 9. maj 0:43 po moskovskom vremenu — razlog zbog kojeg Rusija i bivše sovjetske republike obeležavaju 9. maj, dok zapadnoevropske zemlje obeležavaju 8. maj kao Dan Evrope.
Jugoslavija, kao deo antifašističke koalicije, obeležavala je 9. maj kao Dan pobede sa značajnim državnim ceremonijama. Velika manifestacija pobeđujuće Crvene armije i jugoslovenskih partizana — uključujući defilea u Beogradu — bila je centralni događaj svake godišnjice. Posle raspada SFRJ, Srbija zadržava 9. maj kao državni praznik, ali ga klasifikuje kao radan dan po Članu 3.
Kako se obeležava — državne ceremonije
Iako je radan dan, 9. maj se zvanično obeležava državnim ceremonijama:
- polaganje venaca pred Spomenikom oslobodiocima Beograda u Aveniji armije, ispred Skupštine i pred drugim spomenicima narodnooslobodilačkog pokreta;
- državna ceremonija na Avali pred Spomenikom neznanom junaku;
- učešće predsednika Republike, premijera, ministra odbrane, vojnih izaslanika i veterana;
- govori i medijska pažnja posvećeni žrtvama Drugog svetskog rata i savezničkoj pobedi nad fašizmom;
- u nekim godinama — vojni i civilni mimohodi, doletni avijacije, kulturne manifestacije.
Mnoga udruženja boraca i antifašističkih veterana organizuju lokalne komemoracije; škole nekim časovima posvećuju temu Drugog svetskog rata; mediji emituju dokumentarne programe.
Da li se radi 9. maja
Da, 9. maj je radan dan — zaposleni dolaze na posao, državna uprava radi, sudovi rade, banke i pošte rade redovno. Za zaposlene koji žele da prisustvuju ceremonijama, pravo na odsustvo zavisi od internog akta poslodavca i kolektivnog ugovora; zakon o praznicima ne daje pravo na odsustvo s rada.
Učenici i nastavnici idu redovno u školu (osim ako Ministarstvo prosvete posebnim aktom ne odobri ranije završetak nastave radi prisustva ceremonijama, što je redak slučaj).
Razlika prema Danu primirja (11. novembar)
Često se postavlja pitanje zašto je Dan primirja u Prvom svetskom ratu (11. novembar) neradni dan, a Dan pobede (9. maj) nije. Razlozi su zakonske prirode:
- Dan primirja je u Članu 1a propisan bez ograničavajuće odredbe Člana 3 — pa je neradni;
- Dan pobede je u Članu 1a propisan, ali je u Članu 3 izričito stavljen u kategoriju radnih državnih praznika.
Razlog za različit tretman dva ratna spomena je istorijski i politički — odluka o klasifikaciji doneta je u trenutku usvajanja zakona 2001. godine, a kasnije nije menjana. Praktično, zaposleni dobijaju neradni dan za Dan primirja a ne za Dan pobede, bez obzira na sličan istorijski značaj.
Povezani datumi u maju
Maj je u Srbiji praznički bogat mesec. Pored Dana pobede tu su:
- Praznik rada (1. i 2. maj) — državni praznik, neradan;
- U 2027. — Vaskrs (2. maj) i Vaskršnji ponedeljak (3. maj) — pravoslavni praznici, neradni;
- Đurđevdan (6. maj) — popularna porodična slava, ali nije zakonski neradan dan.
Često postavljana pitanja
Da li se radi 9. maja u Srbiji?
Da. 9. maj — Dan pobede — je radan dan po Članu 3 Zakona o državnim i drugim praznicima. Iako je formalno državni praznik, zakon ga izričito stavlja u kategoriju koja se obeležava radno.
Zašto je 9. maj radan a 11. novembar (Dan primirja) neradan?
Razlog je zakonska klasifikacija. Dan primirja je u Članu 1a propisan kao neradni državni praznik. Dan pobede je u Članu 1a navedan kao državni praznik, ali je u Članu 3 izričito stavljen u kategoriju radnih praznika. Razlika je istorijska/politička odluka iz 2001. godine.
Šta se obeležava 9. maja?
Pobeda nad fašizmom u Drugom svetskom ratu — bezuslovna predaja nacističke Nemačke 9. maja 1945. godine. Datum slede zemlje koje su bile u savezu sa Sovjetskim Savezom; zapadne zemlje obeležavaju 8. maj kao Dan Evrope.
Imam li pravo na odsustvo s rada da prisustvujem ceremoniji 9. maja?
Zakon o praznicima ne daje pravo na odsustvo. Pravo zavisi od internog akta poslodavca i kolektivnog ugovora — najčešće je potreban dogovor sa poslodavcem o slobodnom satu ili korišćenju godišnjeg odmora.
Imam li pravo na uvećanu zaradu ako radim 9. maja?
Ne. 9. maj je radan dan, pa se ne primenjuje uvećanje za rad na praznik iz čl. 108 Zakona o radu. Ako 9. maj padne u subotu ili nedelju (kao 2026. i 2027.), važe pravila o uvećanju za rad u dane vikenda po internom aktu poslodavca.
Da li škole rade 9. maja?
Da, škole rade redovno. Neki nastavnici časove posvećuju temi Drugog svetskog rata i antifašističkog pokreta, ali nastava se ne otkazuje.