Božić — 7. januar
Pravoslavni Božić (Roždestvo Hristovo) — drugi najveći praznik liturgijske godine, posle Vaskrsa. Po Julijanskom kalendaru obeležava se 7. januara. Državni neradni dan u Srbiji.
Roždestvo Hristovo · Julijanski kalendar
Šta je Božić
Božić — Roždestvo Hristovo — praznik je rođenja Isusa Hrista u Vitlejemu. Liturgijski je drugi najveći praznik godine (posle Vaskrsa) i jedan od dvanaest velikih praznika u pravoslavnoj tradiciji. Sećanje je na noć kada se Hrist rodio u pećini-štali, jer u Vitlejemu, gde je Marija došla sa Josifom da se popiše po naredbi cara Avgusta, nije bilo mesta u svratištu (Lk 2). Pastiri su prvi obavešteni o rođenju kroz anđele; mudraci sa istoka su se nakon prepoznavanja zvezde uputili da se poklone novorođenom kralju.
Po Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Božić se obeležava 7. januara po Gregorijanskom kalendaru, što odgovara 25. decembru po Julijanskom. Razlika od 13 dana ostaje do 2100. godine.
Status državnog praznika
Po članu 2. Zakona o državnim i drugim praznicima Republike Srbije, „Božić, 7. januar” spada u državne praznike i obeležava se neradno. Razlika u odnosu na druge državne praznike — ovaj praznik je univerzalno neradan (ne samo za pravoslavne, kao što su Veliki petak i Vaskrsi ponedeljak).
Ako 7. januar padne u nedelju, narednog ponedeljka se ne radi (Zakon o državnim praznicima, čl. 3a). Badnji dan (6. januar) nije državni praznik i 6. januar se radi (osim ako padne na vikend ili na neki drugi neradni dan).
Pre Božića — Tucindan i Badnji dan
Tucindan — 5. januar
Tucindan u narodu označava dan klanja božićne svinje za pečenicu. Naziv potiče od „tucanja” — udaranja životinje pre nego što se ubije. Liturgijski je dan strogog posta (suvojedenije). Mnoga domaćinstva taj dan koriste za poslednje pripreme — siromaše krmače za sutradan, postavljanje slame u kući, doneti badnjak u dvorište.
Badnji dan — 6. januar
Badnji dan je dan najstrožeg posta u Božićnom postu. Tradicionalno se ne uzima nikakva hrana do izlaska prve zvezde uveče — što simboliše Vifejemsku zvezdu koja je obavestila svet o Hristovom rođenju.
Glavni tok dana:
- U jutru: sečenje badnjaka u šumi (tradicionalno pre izlaska sunca, sa molitvom).
- Tokom dana: donošenje slame u kuću (asocijacija na pećinu-štalu), pripremanje posne večere.
- Oko 14h: osvećenje masovnog badnjaka na crkvenoj porti.
- Uveče: Badnje večerje — porodični posni obrok (posni pasulj, riba, kupus, krompir, kompot, hleb sa medom).
- Posle večere: sednica oko ognjišta sa upaljenim badnjakom; pričanje, pevanje božićnih pesama.
- Pre ponoći: mnogi vernici idu na ponoćnu Liturgiju Roždestva u hram.
Badnjak
Badnjak — mlada hrastova grančica (ili manja celokupna grana) — centralni je predmet srpskih božićnih običaja. Tradicionalno se seče u šumi ujutru Badnjeg dana, sa molitvom: „Dobro jutro, dobri Bože, dobrog jutra evo se rodio mladi Bog. Pomozi nam u sečenju badnjaka.”
Uveče se badnjak unosi u kuću kroz vrata, sa pozdravom „Dobro veče, srećno Badnje veče”. Domaćin pali badnjak u ognjištu (ili na šporetu, ili u dvorištu) i posipa ga žitom. Iskre koje skaču tradicionalno čitaju kao predznak — koliko iskri toliko jagnjeta, krava, dece, sreće.
U mnogim parohijama se na crkvenoj porti pripremi masovni badnjak — veliki naramak hrastovih grana koji se osvete oko 14h, posle čega svaka porodica uzima parče da odnese kući. Ovo je naročito popularan momenat — mnogi vernici dolaze ne sa svojim, već po blagosloven badnjak iz hrama.
Česnica i skriveni novčić
Česnica je tradicionalni božićni hleb. Peče se ujutru Božića (ili dan ranije, posle večernje), iz pšeničnog testa. Pre pečenja u testo se umesi skriveni srebrni novčić — onaj kome se na obroku desi parče sa novčićem, smatra se da će imati sreću celu godinu.
Pored novčića, u česnicu se često stavljaju i drugi simboli — svaki nosi predznak:
- Žitno zrno — bogata berba, izobilje.
- Komadić drveta vinove loze — dobra letina vinograda.
- Mali drveni krst — duhovni napredak, vera.
- Čvor crvenog konca — zdravlje, snaga.
Za stolom, domaćin podiže česnicu i okreće je tri puta sa krsnim znakom, govoreći „Hristos se rodi”. Svi za stolom uzimaju za parče. Lome se rukom, ne nožem.
Položajnik
Položajnikje prva osoba koja u jutru Božića (7. januar) ulazi u kuću. Po tradiciji donosi sreću za celu godinu. Tradicionalno se bira muško dete ili mlad muškarac iz familije, komšiluka, ili — u nekim krajevima — bilo ko ko ima „dobar duh” (radostan, nasmejan, zdrav).
Položajnik:
- Donosi sa sobom grančicu božićnog drvceta (ili lešnik, jabuku, žito).
- Ulazi u kuću sa pozdravom „Hristos se rodi — Vaistinu se rodi”.
- Prilazi badnjaku u ognjištu i pomera ga štapom — koliko se iskri rasplamsa, toliko bogatstva u godini.
- Daruje se od domaćina — jabukom, krstačnom slatkim, novčićem, čarapama, peškirom.
Pozdrav „Hristos se rodi — Vaistinu se rodi” razmenjuje se kroz ceo Božićni period, do Bogojavljenja (19. januar po SPC).
Slavski kolač i krsna slava
U porodicama koje slave krsnu slavu u toku Božićnog perioda — najpoznatiji su Sv. Stevandan (9. januar), Sv. Vasilije Veliki (14. januar), Sv. Sava (27. januar)— slava se obeležava kao i obično, ali sa mrsnim slavskim stolom (post je završen na Božić). Slavski kolač i koljivo (žito) se peku tradicionalno; sveštenik dolazi u kuću da osvete kolač i kuću („svetača”).
Detaljnije o krsnoj slavi: Krsna slava — vodič ili Slava — kako se proslavlja.
Često postavljana pitanja
Zašto se pravoslavni Božić obeležava 7. januara?
Srpska pravoslavna crkva, kao i ruska, gruzijska, jerusalimska i još neke pravoslavne crkve, koristi Julijanski kalendar (tzv. „stari kalendar“) za obeležavanje liturgijskih datuma. Razlika u odnosu na savremeni Gregorijanski kalendar trenutno je 13 dana. Pošto Roždestvo Hristovo (Božić) liturgijski pada 25. decembra po Julijanskom, taj datum prebačen u Gregorijanski kalendar pada 7. januara — i tako će biti do 2100. godine, kada će razlika porasti na 14 dana, pa će Božić preći na 8. januar.
Da li je Božić državni praznik u Srbiji?
Da. Po Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, „Božić, 7. januar“ — državni je praznik koji se obeležava neradno. To znači da je 7. januar neradni dan za sve, bez obzira na veroispovest. Ako 7. januar padne u nedelju, narednog ponedeljka se ne radi.
Šta je Badnji dan i kada počinje?
Badnji dan je 6. januar — dan uoči Božića. Liturgijski je to dan strogog posta (suvojedenije). Badnji dan se završava „badnjim večerjem“ (badnje veče) — porodičnim posnim obrokom u kući kada se uveče unosi badnjak, pali kandilo i čita molitva. Mnogi vernici idu na večernju službu u hram gde se badnjak osvete od strane sveštenika.
Šta je česnica i čemu služi skriveni novčić?
Česnica je tradicionalni božićni hleb, peče se u jutru Božića (7. januar) ili dan ranije. Pre pečenja, u testo se umesti skriveni novčić. Na obroku, glava porodice okreće česnicu sa krsnim znakom i lomi je sa svim ukućanima — onaj kome se nađe novčić u parčetu, smatra se da će imati sreću cele godine. Česnica često sadrži i druge simbole — kuglicu žita (poljoprivreda), drvce vinove loze (vino), srebrn novčić (zdravlje).
Ko je položajnik?
Položajnik je prva osoba koja u jutru Božića ulazi u kuću — donosi sreću za celu godinu. Tradicionalno se bira muško dete ili mlad muškarac iz familije ili komšiluka, a u nekim krajevima i dete sa „dobrim duhom“. Položajnik prilazi badnjaku, pomeri ga u ognjištu — iz iskri se „čita“ kakva će biti sledeća godina (mnogo iskri = mnogo zdravlja, dece, žita). Uzima česnicu, daruje se jabukom, žitom, novčićem.
Šta je badnjak i kako se priprema?
Badnjak je hrastova grančica (ili manja celokupna grana) koja se na Badnji dan u jutru seče u šumi (tradicionalno pre izlaska sunca, sa molitvom „Dobro jutro, dobri Bože i pomoz nam u sečenju badnjaka“) i donosi kući. Uveče se unosi u kuću, blagosilja, pali u ognjištu (ili simbolično na šporetu / ispred kuće). Simbol je drveta života, izgaranja starog kako bi novo (Hristos) ušlo u kuću. U mnogim hramovima se masovni badnjak osvete na Badnji dan oko 14h.