Božićni post (Filipovac)
40 dana pripreme za Božić — od 28. novembra do 6. januara. Drugi po dužini post u pravoslavnoj godini, ali blaži od Časnog — riba je dozvoljena većim delom posta.
40 dana — od Sv. Filipa do Badnjeg dana
Šta je Božićni post
Božićni post je 40-dnevni post pred praznik Roždestva (Božića). Po Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC), koja koristi Julijanski kalendar, post traje od 28. novembra (sutradan posle Sv. apostola Filipa, otuda narodno ime „Filipovac“) do 6. januara (Badnji dan, uoči Božića). Za godinu 2026/2027 to je period od 28. novembar 2026 do 6. januar 2027.
Post je nastao kao priprema za jedan od dva najveća praznika u godini — Roždestvo Hristovo. Po dužini je drugi posle Časnog (Uskršnjeg) posta, ali bogoslužbeno i u pravilima o hrani znatno blaži: tradicija dozvoljava ribu većim delom posta, što ga čini „lakšim“ za prosečnog vernika.
Dva dela Božićnog posta
Tradicija deli Božićni post u dva dela koji imaju različita pravila o hrani:
Prvi deo — od 28. novembra do 19. decembra
Blaži režim. Standardno: ponedeljkom, sredom i petkom suvojedenije (bez ulja i vina); utorkom, četvrtkom, subotom i nedeljom dozvoljeni su ulje, vino i riba. To znači da je riba dozvoljena četiri dana u sedmici.
Velikih praznika u ovom periodu — Vavedenje (4. decembar, ali pada pre starta posta po SPC; prema Vavedenje 4. decembar je nepokretan praznik koji u SPC po Julijanskom padne 4. decembra), Sv. Andrej Prvozvani (13. decembar), Sv. Nikola (19. decembar), Sv. Sava Osvećeni (18. decembar) — riba je dozvoljena bez obzira na dan u nedelji.
Drugi deo — od 20. decembra (Sv. Ignatije) do 6. januara
Strožiji režim. Posle praznika Sv. Ignatija Bogonosca (20. decembar), tradicija pojačava post: riba se uzima retko, a glavno pravilo postaje ulje i vino subotom i nedeljom. U narednim danima do Badnjeg dana, vernici se sve više pripremaju duhovno za sam praznik.
Tucindan i Badnji dan — najstroži
Tucindan (5. januar) i Badnji dan (6. januar) su najstroži dani Božićnog posta. Tradicija propisuje suvojedenije — bez ulja, vina, ribe. Mnogi vernici poste „na vodi“ — uzimaju samo posnu večeru posle prve zvezde uveče Badnjeg dana.
Praznici u toku posta
Tokom Božićnog posta padnu i nekoliko slavskih praznika koji su mnogim porodicama veoma važni:
- Sv. Stefan Dečanski (Mratindan) — 24. novembar. Pada uoči samog posta (post počinje 4 dana kasnije).
- Vavedenje Presvete Bogorodice — 4. decembar. Veliki praznik. Riba dozvoljena.
- Sv. Andrej Prvozvani — 13. decembar. Slava. Riba dozvoljena.
- Sv. Nikola — 19. decembar. Najveći broj porodica u Srbiji slavi Sv. Nikolu. Slavski sto se postavlja uz strog režim posta — tradicija dozvoljava ribu i posne specijalitete (orasi, suvo voće, posni rezanci, riblja čorba), ali ne meso ili mlečne. Slavski kolač i koljivo — posni.
- Sv. Spiridon Trimitundski — 25. decembar. Već u strožijem delu posta.
- Sv. Ignatije Bogonosac — 2. januar.U narodu „Ignjatija” — početak najstrožeg dela posta.
Napomena: kad slava padne u toku posta, slavski sto je posni — bez mesa, mlečnih i jaja. Uobičajen je riblji program (posebno u prvom delu posta). Pojedine porodice koje slave Sv. Nikolu dobijaju savet sveštenika da li i kako prilagoditi sto.
Bogoslužbeno obeležje
U toku Božićnog posta na Liturgiji se peva tropar i kondak Pripeve roždestva. Druge nedelje pre Božića obeležava se Nedelja Svetih Pradedaca, a poslednje pre praznika Nedelja Svetih Otaca — pominjanje Hristovih predaka po telu (rodoslov iz Matejevog jevanđelja). Tako se cela liturgijska godina priprema za božićnu radost.
Krsna slava u toku posta — slava se i dalje obeležava, ali sa posnim slavskim stolom. Slavski kolač se tradicionalno pravi sa medom umesto jaja i mleka, koljivo (žito) ostaje isto, a glavna jela su riblje (čorba, pečena ili dimljena riba) i posni dezerti.
Smisao Božićnog posta
Tradicija razume Božićni post kao 40 dana priprema za „dolazak Sina Božijeg u svet”. Po analogiji sa Sv. Četrdesetnicom pred Vaskrs, ovih 40 dana vernici provode u uzdržavanju, molitvi i milostinji. Bogoslužbene himne posebno naglašavaju pripremu Vitlejema kao mesta gde će se Mesija roditi — i pripremu „srca” vernika kao istog tog Vitlejema.
Praktično — post pred Božić se najčešće obeležava kao porodični period: kuvanje posnih jela, posete rođacima koji slave u toku posta, priprema božićne kuhinje, i sve češće dolazak na liturgiju.
Tačnost izvora
Datumi su nepokretni — vezani za 28. novembar (početak) i 6. januar (kraj). Pravila o hrani prikazana ovde slede tipikon i opštu praksu SPC; pojedini detalji (npr. tačan dan kada se završava „blaga“ faza i počinje strožija) različito tumače pojedini bogoslovi. U narodnoj tradiciji ta granica se obično vezuje za Sv. Ignatija (2. januar), dok mesečnik SPC pojačava strogost od 20. decembra. Za bogoslužbenu primenu konsultujte zvanični mesečnik SPC i savet vašeg sveštenika.
Često postavljana pitanja
Zašto se Božićni post zove i Filipovac?
Narodno ime „Filipovac“ dolazi od dana koji prethodi početku posta — Sv. apostola Filipa (27. novembar po SPC). Post počinje sutradan, 28. novembra, pa se u narodnom govoru ceo period naziva „Filipovac“ ili „Filipov post“.
Da li je dozvoljena riba u Božićnom postu?
Da, u prvom delu posta. Tradicija dozvoljava ribu utorkom, četvrtkom, subotom i nedeljom do 20. decembra (Sv. Ignatije Bogonosac). Posle toga (od Ignjatija do Badnjeg dana) tradicija postaje strožija — riba se uzima samo za pojedine praznike, a Tucindan i Badnji dan su strogi.
Šta je Tucindan i koliko je strog?
Tucindan (5. januar) — narodno ime za uoči Badnjeg dana. Naziv potiče od običaja klanja ("tucanja") božićne svinje za pečenicu. Liturgijski to je dan strogog posta — suvojedenije, bez ulja i vina. U mnogim porodicama se posti i Tucindan i Badnji dan u istom režimu.
Da li se Badnji dan razdresuje uveče?
Tradicionalno se ne razdresuje pre prve zvezde uveče (kad počinje liturgijsko slavlje Roždestva — Božićna vasiljka liturgija). Post se ne prekida samim padom mraka, već uzimanjem hrane posle Vasiljke ili posle ponoćne božićne liturgije. Domaćica spremi posnu večeru sa pšenicom i hlebom (česnica se peče sutradan).
Šta sa praznicima koji padnu u Božićni post?
U toku Božićnog posta padnu nekoliko praznika koji „popuštaju“ post na ribu: Sv. Andrej Prvozvani (13. decembar), Sv. Sava Osvećeni (18. decembar), Sv. Nikola (19. decembar — slava mnogim porodicama). Sv. Spiridon (25. decembar) i Sv. Ignatije (2. januar) — već su u strogom delu posta.