Časni post — Veliki / Uskršnji post
48 dana posta pred Vaskrs. Sedam sedmica Sv. Četrdesetnice plus Strasna (Velika) sedmica — pravila o hrani, ključni datumi i izuzeci.
Uskršnji post se završava Vaskrsom
Šta je Časni post
Časni post (često nazivan i „Veliki post” ili „Uskršnji post”) je glavni post pravoslavne godine — duhovna priprema za proslavu Vaskrsa. Traje 48 dana, što obuhvata 40 dana Sv. Četrdesetnice (po uzoru na 40 dana Hristovog posta u pustinji) i 8 dana Strasne sedmice. Počinje Čistim ponedeljkom i završava se Vaskrsom. Za 2026. godinu to znači period od 23. februar 2026. do 12. april 2026..
Suština posta nije samo dijetetska. Tradicija ga shvata kao trostruko delo — uzdržavanje od određene hrane, pojačana molitva i milosrđe (davanje siromasima). Crkva u tom periodu služi posebno Liturgije Pređeosvećenih darova (sredom i petkom), jutrenja sa „Aliluja”, čita se Veliki kanon Sv. Andrije Kritskog (prve i pete sedmice), a u nedelje se obeležavaju posebne teme — Pravoslavlje, Sv. Grigorije Palama, Krstopoklon, Sv. Jovan Lestvičnik, Sv. Marija Egipatska.
Sedam sedmica Sv. Četrdesetnice
Prvih 40 dana posta podeljeno je u 6 sedmica. Sedmica je bogoslužbeno imenovana po nedelji koja je završava (npr. „sedmica Pravoslavlja” ide ka prvoj nedelji posta u kojoj se slavi praznik Pravoslavlja). Posle 6. sedmice dolazi Lazareva sedmica i potom Velika (Strasna) sedmica — ukupno osam sedmica posta.
1. sedmica — Pravoslavlja
Najstroža sedmica posta. Tradicija propisuje suvojedenije ponedeljkom, sredom i petkom; utorkom i četvrtkom dozvoljeno je kuvano povrće bez ulja; subotom i nedeljom dozvoljeno je ulje i vino. Prve tri večeri sedmice čita se Veliki kanon Sv. Andrije Kritskog. Završava se Nedeljom Pravoslavlja.
2. sedmica — Sv. Grigorija Palame
Standardni režim posta sedmice — ponedeljak, sreda, petak suvojedenije; utorak i četvrtak ulje i vino bez ribe; subota i nedelja ulje i vino. Posvećena Sv. Grigoriju Palami i učenju o netvarnim energijama Boga.
3. sedmica — Krstopoklona
U sredu pred Krstopoklonu nedelju, na liturgiji se iznosi Časni krst pred vernike na poklonjenje; krst ostaje u sredini hrama do petka. Pravila o hrani standardna za post; nedelja Krstopoklona daje vernicima „polovinu” posta — duhovno jačanje za nastavak.
4. sedmica — Sv. Jovana Lestvičnika
Posvećena Sv. Jovanu Lestvičniku, autoru asketskog dela „Lestvica raja”. Standardni režim; Blagovesti (7. april) često padnu u ovoj ili sledećoj sedmici i tada je dozvoljena riba bez obzira na dan u nedelji.
5. sedmica — Sv. Marije Egipatske
U četvrtak pete sedmice čita se ceo Veliki kanon Sv. Andrije Kritskog uz žitije Sv. Marije Egipatske („Stojanije Marijino”) — jedna od najdužih službi u godini. Subota pete sedmice je „Akatistna” — peva se Akatist Bogorodici. Standardni režim posta.
6. sedmica — pred Lazarevu
Poslednja sedmica Sv. Četrdesetnice. Završava se petkom — kojim se simbolički završavaju 40 dana. Subota je već Lazareva subota i ulazi u Cvetnu sedmicu.
Lazareva subota i Cveti
Lazareva subota: 4. april 2026. • Cveti: 5. april 2026.
Lazareva subotaobeležava Hristovo vaskrsenje pravednog Lazara iz Vitanije (Jovan 11) — preliminarno vaskrsenje koje najavljuje Vaskrs. Bogoslužbeno je ova subota „mali Vaskrs” — peva se „Vaskrsenje Hristovo videvši...”. Tradicija dozvoljava ribu (kavijar) toga dana, a u nekim tradicijama i samu ribu.
Cveti (Cvetna nedelja, Vajaja) obeležava Hristov svečani ulazak u Jerusalim (Mt 21, Mk 11). Vernici donose grančice vrbe ili paume na liturgiju, gde se one blagosiljaju i nose kući. Cveti su jedan od dvanaest velikih praznika u godini i toga dana je u postu dozvoljena riba.
Velika (Strasna) sedmica
Posle Cveta počinje Velika sedmica — bogoslužbeni vrhunac godine. Svaki dan ima posebno ime i službu:
- Veliki ponedeljak — prisećanje na nepostojnu smokvu i pravednog Josifa.
- Veliki utorak— pričta o deset devica i talantima; čita se „Bogonadahnuto”.
- Velika sreda — sećanje na pomazanje Hrista mirom kod Simona Gubavog i izdaju Jude. Liturgija Pređeosvećenih darova; tradicija je naročito stroga (suvojedenije).
- Veliki četvrtak — sećanje na Tajnu večeru. Liturgija Sv. Vasilija Velikog; ustanovljenje Svete Evharistije (Pričešća). Toga dana se u SPC blagosilja Sveto miro i farba prvo jaje. Iako je u Velikoj sedmici, tradicija dozvoljava ulje i vino zbog praznika Tajne večere.
- Veliki petak (10. april 2026.) — dan Hristovog raspeća. Liturgija se ne služi (jedina takva nedelja u godini); umesto toga se služi Veliko vrane sa čitanjem 12 jevanđelja, jutrenje sa „Trojičnim hvalama” i večernja sa iznošenjem Plaštanice. Najstroži post u godini — tradicija je da se ne uzima hrana do iznošenja Plaštanice (oko 14h) ili do izlaska zvezde uveče.
- Velika subota (11. april 2026.) — Hristov silazak u ad. Liturgija Sv. Vasilija sa 15 paremija; tradicija nastavlja strogi post do Vaskrsa. Uveče počinje vaskršnja služba — polunoćnica, hod oko hrama sa pevanjem „Voskresenije Tvoje, Hriste Spase...”, jutrenje i vaskršnja Liturgija (uglavnom pre ponoći).
Posle Liturgije Vaskrsa farbana jaja, kulić (paska, vaskršnji kolač) i ostala hrana iz korpe blagosilja se i razdrešuje se post. Pozdrav „Hristos vaskrse — Vaistinu vaskrse” razmenjuje se u sledeća 40 dana, do Spasovdana.
Pravila o hrani — pregled
Napomena:tipikon (manastirski propis) je strožiji od narodne prakse. Većina parohijskih vernika prati blaži režim („skraćeni post”) sa savetom svog sveštenika, posebno u slučaju bolesti, trudnoće, dojenja, dece i fizički teškog rada — ovi izuzeci su priznati u kanonskoj tradiciji.
Često postavljana pitanja
Koliko dana traje Časni post?
Časni post traje 48 dana — 40 dana Sv. Četrdesetnice plus 8 dana Strasne (Velike) sedmice. Počinje Čistim ponedeljkom (Vaskrs minus 48 dana) i završava se Vaskrsom.
Koja je razlika između Sv. Četrdesetnice i Velike sedmice?
Sv. Četrdesetnica je prvih 40 dana posta i čini glavninu pripreme za Vaskrs. Velika (Strasna) sedmica je poslednjih 8 dana posta — od Lazareve subote do Velike subote — i bogoslužbeno je drugačija: služe se Liturgije Pređeosvećenih darova i posebne službe Strasne sedmice.
Kada je dozvoljena riba u Časnom postu?
Riba je u Časnom postu dozvoljena dva puta: na Blagovesti (7. april) i na Cveti (Cvetna nedelja, sedam dana pred Vaskrs). Ako Blagovesti padnu u Veliku sedmicu, tradicija varira — neki mesečnici dozvoljavaju ribu, drugi zadržavaju strogi režim Velike sedmice.
Šta je dozvoljeno jesti u Velikom petku?
Veliki petak (dan raspeća) je liturgijski najstroži dan u godini. Tradicija je da se ne uzima nikakva hrana do izlaska zvezde uveče (ili do iznošenja Plaštanice na večernjoj službi); posle toga se uzima samo suvojedenije — hleb, voće, povrće, bez ulja i vina. Mnogi vernici poste i u Veliku subotu na isti način.
Da li Vaskrsi ponedeljak ima post?
Ne. Vaskrsi ponedeljak (drugi dan Vaskrsa) je mrsni dan — sve dozvoljeno. Cela Svetla sedmica (sedam dana posle Vaskrsa) je slobodna sedmica — ne posti se ni sredom ni petkom. Ovo je jedna od četiri slobodne sedmice u toku godine.
Šta su Cveti i kako se obeležavaju?
Cveti (Cvetna nedelja, Vajaja) je nedelja sedam dana pred Vaskrs — sećanje na Hristov svečani ulazak u Jerusalim. Vernici donose grančice vrbe ili paume na liturgiju, gde se one blagosiljaju. Toga dana je dozvoljena riba u Časnom postu.