Dan primirja u Prvom svetskom ratu

Dan primirja je državni praznik propisan Članom 1a Zakona o državnim i drugim praznicima. Razlika između Dana primirja i Dana pobede (9. maj — radan dan) leži u zakonskoj klasifikaciji: Dan primirja nije obuhvaćen Članom 3 koji izričito stavlja Dan pobede u kategoriju radnih praznika, pa Dan primirja zadržava puni status neradnog državnog praznika.

Pošto je državni praznik, primenjuje se i pravilo prenosa po Članu 3a — ako 11. novembar padne u nedelju, neradni dan se prenosi na ponedeljak. U 2026. godini Dan primirja pada u sredu; u 2027. u četvrtak — pravilo prenosa se ne aktivira.

Dan primirja je u srpski zakon o praznicima uveden 2012. godine, izmenom zakona iz 2011. — što ga čini relativno mladim zakonskim praznikom. Razlog za uvođenje bio je usklađivanje sa evropskom praksom (11. novembar se obeležava u Francuskoj, Belgiji, Velikoj Britaniji i drugim zemljama bivše Antante kao Dan primirja, Dan sećanja na palе ili Veterans Day).

11. novembar 1918. godine u 11:00 časova potpisano je primirje u vagonu u Kompjenjskoj šumi u Francuskoj između sila Antante i Nemačkog carstva. Time je formalno okončan Prvi svetski rat — najveći konflikt u istoriji do tog trenutka, sa preko 17 miliona poginulih i 20 miliona ranjenih.

Srbija je u Prvom svetskom ratu pretrpela katastrofalne gubitke — preko 1,1 milion poginulih (vojnika i civila), što je činilo oko 27% predratnog stanovništva. Najtragičnija epizoda bila je povlačenje preko Albanije u zimu 1915-1916, kada je oko 240.000 srpskih vojnika i civila prešlo planine prema Solunu; više od polovine ih je umrlo od gladi, hladnoće i epidemija.

Posle obnove na Solunskom frontu, srpska vojska je 1918. godine sa savezničkim snagama izvršila proboj kod Dobrog Polja (15. septembar 1918) — što je bio jedan od ključnih trenutaka koji je doveo do sloma centralnih sila. Srpske trupe oslobodile su Beograd 1. novembra 1918, a primirje je potpisano deset dana kasnije.

Centralni simbol Dana primirja u Srbiji je Natalijina ramonda (Ramonda nathaliae) — endemski cvet koji raste samo u nekim delovima srpskih i grčkih planina. Cvet je dobio ime po kraljici Nataliji Obrenović i ima izuzetnu osobinu — može da preživi potpunu dehidraciju i „vaskrsne” uz vodu.

Ramonda je 2012. godine, izmenom zakona o praznicima, izabrana za zvanični simbol Dana primirja u Srbiji — kao paralela britanskom maku (poppy) koji se nosi 11. novembra u zemljama Komonvelta. Simbolika je dvostruka: cvet je endemski srpski (raste prevashodno u Srbiji), a njegova sposobnost da preživi suvu sezonu i procvate iznova predstavlja vaskrsenje srpske države posle Prvog svetskog rata.

Na Dan primirja zvaničnici, vojnici, učenici i građani nose Natalijinu ramondu — najčešće u obliku metalne broše ili papirnog cveta — kao znak sećanja na žrtve. Svako dete u srpskim školama dobija ramondu pre 11. novembra; udruženja boraca i veterana dele ih na javnim mestima.

Centralna državna ceremonija održava se u Beogradu:

• Spomenik neznanom junaku na Avali — polaganje venaca pred spomenikom žrtvama Prvog svetskog rata; učestvuju predsednik Republike, premijer, ministri i vojni izaslanici;
• Spomen-groblje oslobodilaca Beograda i drugi spomenici palim borcima u prestonici;
• Vojno groblje na Kajmakčalanu i druga spomen-mesta na Solunskom frontu — ceremonije sa stranim vojnim izaslanstvima;
• kulturne manifestacije, dokumentarni filmovi, izložbe u Vojnom muzeju i Istorijskom muzeju Srbije.

U mnogim školama održavaju se priredbe sa pesmama i pričama iz Velikog rata; nastavnici časove istorije, srpskog jezika i muzičke kulture posvećuju temi. Marš na Drinu i druge popularne pesme o Prvom svetskom ratu redovno se izvode u javnim emisijama tog dana.

• Ne rade: državna uprava, lokalne samouprave, sudovi (osim hitnih), škole, vrtići, banke, pošte, većina maloprodajnih lanaca.
• Rade redovno ili dežurno: hitna pomoć, policija, vatrogasna služba, javni prevoz, energetika, vodovod, restorani, hoteli, dežurne apoteke.

Pravo na uvećanu zaradu za rad na Dan primirja propisuje Zakon o radu (čl. 108) — minimum 110% redovnog časa, a kolektivni ugovori često predviđaju više. Većina sporting i kulturnih događaja zakazuje se uskladno sa ceremonijama — tj. izbegavaju se direktna preklapanja sa državnim ceremonijama.

Srbija ima tri datuma vezana za svetske ratove sa različitim zakonskim statusima:

• 28. jun (Vidovdan) — spomen na Kosovsku bitku 1389. (a posredno i na Atentat 1914. koji je bio povod Prvog svetskog rata) — radan dan po Članu 5;
• 9. maj (Dan pobede) — pobeda nad fašizmom 1945. — radan dan po Članu 3, iako je državni praznik;
• 11. novembar (Dan primirja) — kraj Prvog svetskog rata 1918. — neradan državni praznik po Članu 1a.

Razlika u tretmanu nije slučajna — odluke su donete u različitim zakonskim izmenama (2001, 2007, 2011). Dan primirja je dobio status neradnog praznika tek 2012. godine, kao izraz savremene političke odluke da se Prvi svetski rat istakne kao centralni datum srpske istorije XX veka.