Vaskršnji praznici

Član 2 Zakona o državnim i drugim praznicima propisuje da se Vaskršnji praznici praznuju „počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa”. Reč „zaključno” čini ovaj raspon inkluzivnim — uključuje:

• Veliki petak (Pascha − 2 dana) — dan stradanja Hristovog;
• Velika subota (Pascha − 1 dan) — dan tišine, priprema za Vaskrs;
• Vaskrs (Pascha = nedelja) — Hristovo Vaskrsenje, glavni dan;
• Vaskršnji ponedeljak (Pascha + 1 dan) — drugi dan Vaskrsa.

Velika subota je statutarno neradan dan po Članu 2, mada mnoge komercijalne kalendarske publikacije izostavljaju Veliku subotu jer je već neradna kao deo standardnog vikenda. Zakonski tekst je jasan — subota je u sastavu praznika.

Pošto su Vaskršnji praznici verski (kategorija verski_pravoslavni), pravilo prenosa po Članu 3a se ne primenjuje. Vaskršnji ponedeljak ne dobija „dodatni” pomeren neradni dan ni u jednoj godini.

Pravoslavni Vaskrs ne pada na isti datum svake godine — to je pokretni praznik čiji se datum utvrđuje po pravoslavnoj paskaliji. Pravilo je propisano Prvim vaseljenskim saborom u Nikeji 325. godine i glasi:

„Vaskrs se praznuje prve nedelje posle prvog punog Meseca koji se pojavljuje na dan ili posle prolećne ravnodnevice — ali nikada istovremeno sa jevrejskom Pashom (Pesah).”

U praksi to znači da pravoslavni Vaskrs može pasti između 4. aprila i 8. maja po gregorijanskom (građanskom) kalendaru. Različiti rezultati od katoličkog Uskrsa (koji koristi gregorijansku računicu) dobijaju se zato što:

• pravoslavna paskalija se računa po julijanskom kalendaru — istom koji Srpska crkva inače koristi;
• za pun Mesec uzimaju se „crkveni” punomesječni datumi iz starih tabela (Aleksandrijska paskalija), ne astronomski;
• obavezno je posle jevrejske Pashe — što ponekad pomera datum za nedelju ili više.

Često pravoslavni i katolički Vaskrs/Uskrs padaju u različite nedelje (do mesec dana razlike). Povremeno se poklapaju — što se dogodilo poslednji put 2017. godine. Sledeće poklapanje je 2034. godine.

U 2026. godini pravoslavni Vaskrs pada u nedelju 12. aprila. Vaskršnji praznici traju:

• petak, 10. april: Veliki petak — neradan;
• subota, 11. april: Velika subota — statutarno neradna;
• nedelja, 12. april: Vaskrs;
• ponedeljak, 13. april: Vaskršnji ponedeljak — neradan.

Detaljna stranica posvećena Vaskrsu 2026. godine — sa Velikom sedmicom, običajima, postom i liturgijama — dostupna je na /vaskrs/2026.

U 2027. godini Vaskrs pada u nedelju 2. maja — što je posebnost jer se podudara sa Praznikom rada (1. i 2. maj). Posledica je pet uzastopnih neradnih dana:

• petak 30. april: Veliki petak;
• subota 1. maj: Praznik rada (prvi dan) + Velika subota;
• nedelja 2. maj: Praznik rada (drugi dan) + Vaskrs;
• ponedeljak 3. maj: Vaskršnji ponedeljak;
• utorak 4. maj: preneseni neradni dan po Članu 3a (jer je 2. maj kao državni praznik pao u nedelju; ponedeljak 3. maj već neradan, pa se prenos pomera za dan).

Detalji u stranici Neradni dani 2027.

Vaskrsu prethodi Velika sedmica (Strasna sedmica) — najsvetija nedelja u pravoslavnoj liturgijskoj godini. Svaki dan ima svoje posebno bogosluženje:

• Velika ponedeljak, utorak, sreda — bogosluženja Predetfovljen darova; vernici se mole za pripremu duše za Stradanje Gospodnje;
• Veliki četvrtak — Tajna večera; sećanje na ustanovljenje Evharistije; u manastirima i parohijskim hramovima služi se Liturgija Vasilija Velikog;
• Veliki petak — Hristovo razapinjanje; najstroži post u godini; služe se Časovi i Večernja sa iznošenjem Plaštanice (ikone polaganja Hrista u grob); vernici celivaju Plaštanicu;
• Velika subota — Hristos u grobu; Liturgija Vasilija Velikog; uveče se služi Polnoćnica koja prelazi u Vaskrsni bdenje;
• Vaskrs — Hristovo Vaskrsenje; pozdrav „Hristos voskrese!” — odgovor „Vaistinu voskrese!” (na srpskom: „Hristos vaskrse! — Vaistinu vaskrse!”).

Veliki petak je u srpskoj tradiciji posebno ozbiljan — mnogi vernici se uzdržavaju od svakodnevnih aktivnosti, ne uključuju radio i televiziju, čuvaju strogi post (najčešće samo voda i posna jelka, neki bez ijedne hrane do 15h, vremena Hristovog izdisanja).

Vaskršnja jaja— najpoznatiji srpski vaskršnji običaj. Jaja se boje na Veliki petak ili Veliku subotu; tradicionalno crvenom bojom (simbol Hristove krvi), mada moderne porodice koriste razne boje i šare. Prvo crveno jaje („čuvarkuća”) ostavlja se u kući kao zaštita — ne jede se, čuva se do sledeće godine.

Tucanje jaja — narodni običaj na Vaskrs: dva člana porodice ili gosta drže obojena jaja vrhovima jedan prema drugom i lupaju ih; čije jaje ostane neoštećeno — ima sreću u toj godini.

Paska / vaskršnji kolač — tradicionalan slatki hleb pripremljen za vaskršnji ručak; osvećuje se u hramu; raznosi prijateljima i komšijama.

Vaskršnji pozdrav — od Vaskrsa do Spasovdana (40 dana posle Vaskrsa) pravoslavni se pozdravljaju rečima: „Hristos vaskrse!” — odgovor: „Vaistinu vaskrse!” Pozdrav se najčešće prati ljubljenjem trostruko (na obraze).

Vaskršnji ručak — bogata trpeza koja prelazi iz strogog Velikog posta u skoromnu prazničnu ishranu. Centralna jela: pečena jagnjetina, sarma, kuvana jaja, mladi luk i rotkvice (proljetne sezonske namirnice), paska. Ručak se otvara lomljenjem osvećenog hleba; pijaće se u znak zdravlja.

Ne, sva četiri Vaskršnja dana (Veliki petak, Velika subota, Vaskrs, Vaskršnji ponedeljak) su neradni za sve zaposlene. Ne rade državna uprava, lokalne samouprave, sudovi (osim hitnih), škole, vrtići, banke, pošte, većina maloprodajnih lanaca.

Rade — najčešće sa dežurnim radnim vremenom — zdravstvene ustanove, hitne službe, javni prevoz, energetika, vodovod, restorani, hoteli, benzinske pumpe, dežurne apoteke. Restorani često imaju posebne vaskršnje meni-pakete; tržni centri rade sa skraćenim radnim vremenom (ako uopšte rade).

Pravo na uvećanu zaradu za rad na Vaskrs propisuje Zakon o radu (čl. 108) — minimum 110% redovnog časa, a kroz kolektivne ugovore često znatno više. U sektorima sa neprekidnom delatnošću (zdravstvo, energetika) uvećanje za rad na praznik često prelazi 200% redovnog časa.

Pravoslavni Vaskrs i katolički Uskrs računaju se po različitim sistemima:

• Pravoslavni Vaskrs — pravoslavna paskalija po julijanskom kalendaru; obavezno posle jevrejske Pashe; raspon: 4. april — 8. maj po gregorijanskom kalendaru.
• Katolički Uskrs — gregorijanska paskalija; nije obavezan u odnosu na Pashu; raspon: 22. mart — 25. april.

U Republici Srbiji katolički Uskrs je neradni dan samo za pripadnike katoličke i drugih hrišćanskih verskih zajednica (Član 4 zakona) — za pravoslavne i druge zaposlene to je redovan radni dan, osim ako se ne poklopi sa srpskim/pravoslavnim Vaskrsom.