Božić

Božić je u Republici Srbiji uređen Članom 2 Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji. Član 2 propisuje da se Božić praznuje 7. januara i da je neradni dan za sve zaposlene — bez obzira na versku pripadnost. To je važno: neradnost ne zavisi od ličnog opredeljenja zaposlenog, kao što je slučaj kod praznika drugih veroispovesti (Član 4).

Pošto je verski praznik (kategorija verski_pravoslavni), pravilo prenosa po Članu 3a se ne primenjuje. Ako Božić padne u nedelju, ne dobija se „dodatni” ponedeljak — to pravilo važi samo za državne praznike (Nova godina, Sretenje, Praznik rada, Dan primirja).

Pravo na uvećanu zaradu za rad na Božić propisuje Zakon o radu (čl. 108) — minimum 110% redovnog časa, a kroz kolektivne ugovore često znatno više. U mnogim sektorima (zdravstvo, energetika, javni prevoz) rad se organizuje u smenama uz uvećanje koje često prelazi 200% redovnog časa.

Srpska pravoslavna crkva i druge tradicionalne pravoslavne crkve (ruska, gruzijska, jerusalimska, manastiri Svete Gore) prate julijanski kalendar u svom liturgijskom računu. Julijanski kalendar je 13 dana iza gregorijanskog (građanskog) kalendara — pa 25. decembar po julijanskom (datum Hristovog rođenja u crkvenom kalendaru) odgovara 7. januaru po gregorijanskom kalendaru.

Razlika između julijanskog i gregorijanskog kalendara nastala je 1582. godine kada je papa Grigorije XIII reformisao kalendar zbog nakupljene greške u računanju trajanja godine. Pravoslavne crkve su odbile tu reformu kao papsko mešanje u liturgijski poredak; do danas, srpska, ruska, gruzijska crkva i manastiri Svete Gore nastavljaju sa starim računom. Druge pravoslavne crkve (grčka, rumunska, bugarska, antiohijska) usvojile su 1924. godine revidirani julijanski kalendar — koji za fiksne praznike (kao Božić) koincidira sa gregorijanskim, pa one Božić praznuju 25. decembra.

Razlika 13 dana važi do 2100. godine; u XXII veku će porasti na 14 dana. Tada bi se srpski Božić preselio na 8. januar po gregorijanskom kalendaru — ali to je još uvek daleko.

U srpskoj pravoslavnoj tradiciji Božić se ne svodi samo na 7. januar — on je centar tridnevnog ciklusa:

• Badnji dan (6. januar) — Tucindan, dan pripreme. Domaćin ide u šumu po badnjak (mladu hrastovu granu) koja se uveče polaže na ognjište. Pripremaju se posna jela jer post traje. Naveče ide cela porodica u hram na bdenje; u dvorištu se loži obredna vatra na koju se polaže badnjak. Badnji dan nije zakonski neradan dan — to je radan dan, mada mnogi koriste godišnji odmor ili dogovaraju kraći radni dan.
• Božić (7. januar) — Hristovo rođenje, glavni dan. Liturgija u svim hramovima; porodice se okupljaju oko praznične trpeze; ručak započinje lomljenjem česnice (pogače sa skrivenim novčićem); prvi gost u kuću je položajnik (najčešće dete iz porodice). Centralna jela: pečenica (pečeno prase), sarma, žito, badnjačko vino. Zakonski neradan dan.
• Sveti Stevan Prvomučenik (9. januar — drugi dan posle Božića po pravoslavnom računu, ne po srpskom kalendaru) — u srpskoj tradiciji je deo praznične seriije, mada zakonski radan.

Praktično, mnoge porodice uzimaju godišnji odmor 6. januara da bi pripremili Badnji dan i bez žurbe dočekali Božić.

Badnjak — mlada hrastova grana koja se uveče Badnjeg dana sveca i polaže na ognjište. Simbolično badnjak predstavlja drvo na kome je razapet Hristos; loženje badnjaka u dvorištu hrama je javni obredni čin — najčešće pred polnoćku. U gradskim uslovima domaćinstva najčešće prelaze na simboličan kraj badnjaka koji se kupuje u hramu i drži pored ikone.

Česnica — okrugla pogača koja se peče u domaćinstvu i lomi na božićnom ručku. U česnici se zapeče novčić(najčešće stari kovani komad ili moderna kovanica); ko nađe novčić u svom parčetu — ima sreću u toj godini. Često se u česnicu zapeku i druga simbolička parčad: zrno žita (rod), papirić sa rečju „posao”, „ljubav”, „zdravlje”.

Pečenica — pečeno prase ili janjac. Centralni element bogate božićne trpeze, koji se priprema posebno za Božić. Kao deo pravoslavne tradicije, pečenica označava prelazak iz božićnog posta u prazničnu skoromnu ishranu.

Položajnik— prvi gost u kuću na Božić; najčešće dete (najmanje godinu staro), retko muški rod kao odraz patrijahalne tradicije. Položajnik nosi grančicu badnjaka, prosipa žito po podu i izgovara: „Hristos se rodi! Vaistinu se rodi!”

Božićno bogosluženje se odvija u nekoliko delova:

• Bdenje na Badnji dan (uveče 6. januara) — večernja molitva sa polaganjem badnjaka i osvećenjem;
• Polnoćka — bogosluženje koje počinje oko ponoći ili u rane jutarnje sate 7. januara; mnoge crkve zadržavaju klasično početno vreme oko 23h, druge pomeraju na 4-5 ujutru radi praktičnosti vernika;
• Sveta Liturgija — glavna jutarnja liturgija na Božić, najčešće oko 9-10 ujutru u parohijskim hramovima.

Centralni hramovi — Hram Svetog Save u Beogradu, manastir Studenica, Pećka patrijaršija, Žiča — okupljaju hiljade vernika. Na seoskim parohijama tradicionalan je obred lomljenja česnice u dvorištu hrama posle liturgije.

Ne — Božić (7. januar) je neradni dan za sve zaposlene u Republici Srbiji. Ne rade državna uprava, lokalne samouprave, sudovi (osim hitnih), škole, vrtići, banke, pošte i većina maloprodajnih lanaca.

Rade — najčešće sa dežurnim radnim vremenom — zdravstvene ustanove, hitne službe, javni prevoz, energetika, vodovod, restorani, hoteli, benzinske pumpe, dežurne apoteke. Mnogi gradski tržni centri rade sa skraćenim radnim vremenom; manje radnje često dežurno radne sate.

Badnji dan (6. januar) je radan — nije zakonski neradan, mada u praksi mnogi poslodavci dozvoljavaju kraći radni dan, posebno popodne. Konkretne uslove regulišu interni akti i kolektivni ugovori.

Pošto je 7. januar fiksan datum, Božić svake godine pada u različit dan u nedelji:

• 2026: Božić pada u sredu. Sa Novom godinom (četvrtak-petak 1-2. januar) i međupraznicima, januar 2026. ima izuzetno gust kalendar.
• 2027: Božić pada u četvrtak. Slično raspoređen kao 2026.

Pravilo prenosa po Članu 3a se ne aktivira jer Božić nikada ne pada u nedelju (po pravoslavnom kalendaru) bez specijalnog značaja — ali čak i da padne, pravilo se ne primenjuje na verske praznike. Najraniji slučaj kada Božić pada u nedelju u bliskoj budućnosti biće 2030. godine — ali ni tada se neradni dan ne pomera.