Sretenje — Dan državnosti Srbije

Sretenje je državni praznik Republike Srbije propisan Članom 1 Zakona o državnim i drugim praznicima. Zakon utvrđuje dva uzastopna neradna dana — 15. i 16. februar — i daje im status državnog praznika, što povlači i pravilo prenosa po Članu 3a kada datumi padnu u nedelju.

Sretenje je istorijski najmlađi od „velikih” državnih praznika u Srbiji u smislu trenutka uvođenja kao neradnog dana — odluka Skupštine 2001. godine vraća ga u zakonski tekst kao Dan državnosti, prepoznajući dvostruku istorijsku težinu datuma.

Sretenje kao Dan državnosti referiše na dva istorijska događaja koji se oba poklapaju sa pravoslavnim praznikom Sretenja Gospodnjeg (Susret Gospoda — 15. februar po novom kalendaru):

• Prvi srpski ustanak — 14/15. februar 1804. godine na zboru u Orašcu narod je odlučio da krene u ustanak protiv osmanske vlasti, pod vođstvom Karađorđa Petrovića. To je smatrano prvim trenutkom moderne srpske državnosti — početkom procesa koji će dovesti do priznanja Kneževine Srbije 1830. godine.
• Sretenjski ustav — 15. februar 1835. godine knez Miloš Obrenović proglasio je u Kragujevcu prvi pisani srpski ustav. Sretenjski ustav, iako kratkog veka (ukinut nakon nekoliko nedelja pod pritiskom Osmanlija, Austrije i Rusije), bio je jedan od najliberalnijih ustava svog vremena u Evropi i postavio je temelje za buduće srpske ustavne dokumente.

Veza pravoslavnog praznika Sretenja sa državnim Danom državnosti nije slučajna — narod je 1804. godine svesno izabrao taj liturgijski dan jer simbolizira susret (sretenje) — susret Boga i čoveka u Hramu, ali i susret naroda sa vlastitom političkom voljom.

Centralna državna ceremonija održava se u Orašcu kod Aranđelovca, na mestu gde je sazvan zbor 1804. godine. Predsednik Republike, premijer i članovi vlade polažu vence pred spomenikom Karađorđu i učesnicima zbora; održavaju se vojni i civilni parade, kulturne manifestacije i istorijske rekonstrukcije.

Pored Orašca, ceremonije se održavaju u Kragujevcu (mesto proglašenja Sretenjskog ustava 1835. godine) i u Beogradu pred Skupštinom. Mnoge škole pripremaju priredbe; muzeji često imaju besplatan ulaz; mediji emituju dokumentarne programe o ustanku i Sretenjskom ustavu.

Za pravoslavne vernike, Sretenje je istovremeno i veliki crkveni praznik (Sretenje Gospodnje, Susret Bogomladenca u Hramu Solomonovom). Liturgija se služi u svim parohijskim hramovima — datum je jedinstven u smislu da spaja pravoslavni i državni praznik na isti dan.

U 2026. godini Sretenje pada u nedelju i ponedeljak, pa se aktivira pravilo prenosa po Članu 3a:

• Nedelja, 15. februar: prvi dan Sretenja — pravoslavni praznik, državni praznik, već neradan kao deo praznika.
• Ponedeljak, 16. februar: drugi dan Sretenja — neradan po Članu 1.
• Utorak, 17. februar: preneseni neradni dan po Članu 3a, jer je 15. februar pao u nedelju.

Posledica je tri uzastopna neradna dana(četiri ako se računa subota 14. februar koja u petodnevnoj radnoj nedelji nije radna). Ovo je najduži „prirodni” produženi vikend u 2026. godini.

U 2027. godini Sretenje pada u ponedeljak i utorak — pravilo prenosa se ne aktivira, ali zaposleni i dalje dobijaju trodnevni produženi vikend (subota, nedelja, ponedeljak).

Pošto je Sretenje državni praznik, primenjuje se isti režim kao za Novu godinu, Praznik rada i Dan primirja:

• Ne rade: državna uprava, lokalne samouprave, sudovi (osim hitnih), škole, vrtići, banke, pošte, većina maloprodajnih lanaca.
• Rade (često sa dežurnim): hitna pomoć, policija, vatrogasna služba, javni prevoz, energetika, vodovod, restorani, hoteli, dežurne apoteke.

Mnogi gradovi organizuju besplatne kulturne programe — koncerte, izložbe, otvaranja muzeja — koje vredi proveriti na sajtovima gradskih turističkih organizacija.

Liturgijski Sretenje Gospodnje (15. februar po novom kalendaru, 2. februar po starom) je jedan od dvanaest velikih praznikaPravoslavne Crkve. Obeležava donošenje Hrista u Hram na 40. dan posle rođenja, kada Ga je starac Simeon prepoznao kao Spasitelja izrekavši reči: „Sada otpuštaš slugu svoga, Gospode, po reči Tvojoj, sa mirom...” (Lk 2,29).

Praznik se služi celonoćnim bdenjem uoči i Svetom Liturgijom na sam dan; tropar i kondak praznika čitaju se i pevaju kao deo bogosluženja. Mnogi vernici idu u hram i pale sveće za zdravlje i napredak porodice — datum je pogodan jer je istovremeno i državni praznik (lakše uskladiti sa radnim obavezama).