Slave u decembaru — pregled po datumima

Sv. Nikolaj Čudotvorac (Nikoljdan, 19. decembar) je u Srbiji jedna od najraširenijih krsnih slava. Datum pada u Božićnom postu (post traje od 28. novembra do 6. januara) — što znači da je nikoljdanski sto posan: bez mesa, mlečnih i jaja, ali s ribom (Nikoljdan je dan kada se riba dozvoljava u postu).

Po žitiju, Sv. Nikolaj je bio episkop u Mirima Likijskim u IV veku. U narodnoj predstavi je naročito povezan s decom (Sv. Nikola = Deda Mraz, Santa Claus u zapadnoj tradiciji ima isti izvor). U srpskoj kućnoj tradiciji nikoljdanski sto je istaknut po posnoj kuhinji — sarma od kupusa s pirinčem, riba na razne načine, posni kolač.

Pošto je Nikoljdan u Božićnom postu, sto je istovremeno svečan i pošten — veće porodice znaju da je Nikoljdan najveće „posno” iskušenje srpske kuhinje, jer je sto bogat samostalnim postnim jelima.

Vavedenje Presvete Bogorodice (4. decembar) — praznik uvođenja trogodišnje Bogorodice u hram. Slava posna (Božićni post). Javlja se u manjem broju porodica.

Sv. apostol Andreja Prvozvani (13. decembar) — brat apostola Petra, prvi učenik Hristov. Po predanju, propovedao u Skitiji (oblast severnog Crnog mora) — što ga čini „srpskim” apostolom u smislu da je prvi propovednik na ovim prostorima. Slava posna.

Sv. Spiridon Trimifuntski (25. decembar) — episkop sa Kipra u IV veku, čudotvorac. Datum se poklapa s katoličkim Božićem (25. decembar), ali u srpskom kalendaru to je Sv. Spiridon. Slava posna (Božićni post).

Decembar je mesec Božićnog posta — sve slave su posne. Slavski sto je drugačiji nego u januarskim slavama, gde je sve mrsno; decembarski sto pokazuje vrhunac srpske posne kuhinje.

U mnogim porodicama december se proživljava kao priprema za Božić — što znači da slava na Nikoljdanu ili drugim decembarskim datumima dolazi u sredinu posnog ritma. Krajem decembra se već misli na Tucindan (5. januar), Badnji dan (6. januar) i sam Božić (7. januar).